Psihoterapija
U današnje vreme potreba za psihoterapijom sve više se prepoznaje na samo od strane stručnjaka koji se njom bave, već i od strane velikog broja ljudi koji se opredeljuje za psihoterapiju. Ovaj pozitivan trend popularnosti psihoterapije podstaknut je sve većom senzitivnošću ljudi za istraživanjem svojih unutrašnjih procesa i promenama koje bi donele dugoročan prosperitet na svim životnim poljima.
Psihijatrija
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi tretiranjem svih vrsta mentalnih oboljenja i poremećaja, kroz farmako i psihoterapiju. Centar za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” okuplja tim afirmisanih stručnjaka iz ove oblasti, sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju duševnih oboljenja koja narušavaju blagostanje i kvalitet života.
Edukacija
Obrazovna struktura naše zemlje susreće se sa problemom nepostojanja formalnog akademskog obučavanja u oblasti psihoterapijskih modaliteta. Stoga je ova važna i odgovorna delatnost ostavljena u amanet entuzijastima – pojedinicima, koji su spremni da ulažu u nove generacije psihoterapeuta, prenoseći im svoje znanje i veštine. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” kontinuirano obučavamo buduće grupne analitičare, organizujemo susrete iz drugih psihoterapijskih edukacija i seminare različitih tematika.
Grupna analiza
Grupno-analitička psihoterapija širom sveta vrlo je popularna, a najveći razlog tome leži u njenoj veoma opsežnoj primeljivosti. Ona predstavlja sintezu sociološkog shvatanja grupe i grupne fenomenologije i analitičke psihoterapije sa fokusom na sadašnjost, na “sada i ovde” u kontekstu grupnih relacija.
Psihologija
Psihologija, kroz svoje brojne oblasti delovanja, opisuje, istražuje, meri i predviđa različite aspekte ljudskog mentalnog funkcionisanja. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” bavimo se psihološkim savetovanjem, najčešće sa porodicama, decom, mladima, parovima (bilo da su u braku ili se odlučuju za njega), reproduktivno izazvanim parovima i pojedincima, ali i svima onima koji žele da razgovaraju sa psiholozima – savetnicima.
Psihotični poremećaji
Kada govorimo o psihotičnim poremećajima, prva asocijacija velikog broja ljudi je shizofrenija. Iako spada u grupu psihotičnih poremećaja, shizofrenija je samo jedna vrsta ovih poremećaja. Termin ”psihoza” po svom značenju i sveobuhvatnosti širi je od pojma shizofrenije. Za psihotične poremećaje značajno je to što u značajnoj meri utiču na kognicije, emocije, ponašanje i kompletno funkcionisanje osobe. Odlikuju ih halucinacije, sumanutosti, različiti oblici poremećaja svesti, mišljenja, afekta i opažanja.
Najčešće se javljaju u kasnoj adolescenciji i ranom odraslom dobu. Često se kod ovih pacijenata uočava nedostatak uvida u postojanje poremećaja – pacijent ne veruje da je bolestan, svoje izmenjeno mentalno funkcionisanje doživljava kao normalno i to sve dodatno usložnjava problem zbrinjavanja i lečenja ovih poremećaja.
Shizofrenija
Shizofrenija spada u grupu psihotičnih poremećaja i samim tim sadrži sve do sad spomenute karakteristike ove grupe poremećaja. Oboleli od Shizofrenije često su lošijeg socioekonomskog statusa, nisu oženjeni/udati, što se objašnjava poremećajima motivacije, volje i libida koji su karakteristični za ove pacijente. U proseku svaka treća osoba sa ovim poremećajem pokuša da izvrši samoubistvo, dok svakoj desetoj to pođe za rukom. Oni često boluju i od drugih psihijatrijskih poremećaja, a na prvom mestu su poremećaji nastali usled upotrebe psihoaktivnih supstanci.
Vrste shizofrenije su:
1. Paranoidna shizofrenija – najčešći tip shizofrenije. Karakterišu je relativno stalne sumanute ideje, često praćene slušnim halucinacijama i poremećajima opažanja. Najčešće su vrlo upadljive sumanute ideje proganjanja, odnosa, uzvišenog porekla, telesnih promena ili ljubomore; halucinatorni glasovi (”glasovi u glavi”) koji prete, naređuju ili neverbalne slušne halucinacije kao što su smejanje, zviždanje, pevušenje.
2. Hebefrena shizofrenija – ovu vrstu karakterišu izrazite promene afekta, kao i sumanute ideje i halucinacije koje se javljaju povremeno. Ponašanje je često impulsivno, nepredvidivo; raspoloženje neprimereno situaciji, a misli dezorganizovane. Ovi pacijenti pokazuju tendenciju ka osamljivanju, a poremećaj se najčešće javlja između 15. i 25. godine.
3. Katatona shizofrenija – glavna karakteristika ove vrste shizofrenije je izraziti psihomotorni poremećaj koji može varirati po intenzitetu od jednog do drugog ekstrema: od izuzetne pokretljivosti do ukočenosti ekstremiteta koji se mogu održavati dugo vremena.
4. Nediferencirana shizofrenija – u ovu grupu spadaju ona stanja koja ispunjavaju opšte dijagnostičke kriterijume za shizofreniju, ali se ne poklapaju ni sa jednim od goreopisanih tipova ovog poremećaja.
5. Jednostavna (simpleks) shizofrenija – ovo je relativno redak poremećaj koji karakteriše neobično ponašanje, nesposobnost prilagođavanja društvenim pravilima, kao i pad sveukupne produktivnosti. Sumanutih ideja i halucinacija najčešće nema, a poremećaj je po svom intenzitetu manje psihotičnog karaktera nego drugi nabrojani tipovi shizofrenije.
Lečenje psihotičnih poremećaja:
Istraživanja ukazuju na još uvek nedovoljno rasvetljenu vezu između genetskih faktora i pojave ovih poremećaja. Pored toga, značajan udeo u nastanku, održavanju ali i terapiji psihotičnih poremećaja igra socijalno okruženje i psihološki faktori. Stoga su i terapijske intervencije usmerene u dva pravca: psihofarmaci i psihoterapija, s tim što se pod psihoterapijom najčešće podrazumevaju kreativne radionice, grupe podrške i različiti programi koje bi ovakve pacijente osnažili da svakodnevno funkcionišu u onoj meri u kojoj je to moguće, uz istovremenu podršku i edukaciju porodice obolelih.
