Psihoterapija
U današnje vreme potreba za psihoterapijom sve više se prepoznaje na samo od strane stručnjaka koji se njom bave, već i od strane velikog broja ljudi koji se opredeljuje za psihoterapiju. Ovaj pozitivan trend popularnosti psihoterapije podstaknut je sve većom senzitivnošću ljudi za istraživanjem svojih unutrašnjih procesa i promenama koje bi donele dugoročan prosperitet na svim životnim poljima.
Psihijatrija
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi tretiranjem svih vrsta mentalnih oboljenja i poremećaja, kroz farmako i psihoterapiju. Centar za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” okuplja tim afirmisanih stručnjaka iz ove oblasti, sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju duševnih oboljenja koja narušavaju blagostanje i kvalitet života.
Edukacija
Obrazovna struktura naše zemlje susreće se sa problemom nepostojanja formalnog akademskog obučavanja u oblasti psihoterapijskih modaliteta. Stoga je ova važna i odgovorna delatnost ostavljena u amanet entuzijastima – pojedinicima, koji su spremni da ulažu u nove generacije psihoterapeuta, prenoseći im svoje znanje i veštine. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” kontinuirano obučavamo buduće grupne analitičare, organizujemo susrete iz drugih psihoterapijskih edukacija i seminare različitih tematika.
Grupna analiza
Grupno-analitička psihoterapija širom sveta vrlo je popularna, a najveći razlog tome leži u njenoj veoma opsežnoj primeljivosti. Ona predstavlja sintezu sociološkog shvatanja grupe i grupne fenomenologije i analitičke psihoterapije sa fokusom na sadašnjost, na “sada i ovde” u kontekstu grupnih relacija.
Psihologija
Psihologija, kroz svoje brojne oblasti delovanja, opisuje, istražuje, meri i predviđa različite aspekte ljudskog mentalnog funkcionisanja. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” bavimo se psihološkim savetovanjem, najčešće sa porodicama, decom, mladima, parovima (bilo da su u braku ili se odlučuju za njega), reproduktivno izazvanim parovima i pojedincima, ali i svima onima koji žele da razgovaraju sa psiholozima – savetnicima.
Psihologija adolescentnog perioda
Period adolescencije predstavlja izazov za čitavu porodicu: za roditelje koji se odjednom nalaze pred potpuno novim izazovima na koje uglavnom nisu bili pripremljeni, kao i za samog adolescenta čiji se doživljaj sebe i sveta sada radikalno menja. To unosi novu, do sada nepoznatu dimenziju na relaciji roditelj-dete, a koja iziskuje prilagođavanje obe strane, za šta je potrebno mnogo energije, strpljenja, kompromisa i kvalitetne komunikacije.
U kontekstu već načete priče o razvojnim fazama koje smo se dotakli u delu o psihologiji dečjeg uzrasta, faza adolescencije smatra se najburnijim periodom u životu i kao takva zahteva dodatni angažman resursa koji još uvek nisu do kraja formirani. Mladi se u ovoj fazi suočavaju sa brzim i intenzivnim promenama, kako svog telesnog izgleda i pobuđenim seksualnim potrebama, tako i u kreiranju identiteta i preispitivanju dotadašnjih obično preuzetih stavova o bitnim životnim pitanjima, što može dovoditi do burnih sukoba sa roditeljima koji se sada opažaju kao staromodni i dosadni. Ovakav odnos prema roditeljima za njih može da predstavlja odraz nevaspitanja i nepoštovanja roditeljskog autoriteta, što dalje može voditi samo ka produbljivanju razlika i nerazumevanja između tek stasalog adolescenta i roditelja kojima nije lako da se suoče sa činjenicom da je njihovo do juče malo dete sada postalo mali čovek i kao takav zahteva da bude tretiran kao odrasli i bori se za svoja prava za koja iskreno veruje da mu pripadaju.
Sve promene koje snađu mladog adolescenta imaju za cilj integraciju svega što se odvijalo u ranijim razvojim fazama i izgrađivanje pouzdanog i stabilnog osećanja identiteta. Spram toga mogu nastati konfuzija identiteta, izolovanost, neodlučnost i strepnja. Upravo zato se adolescencija smatra najdelikatnijom životnom fazom: jer sadrži drastičan ”prelaz” iz dečje u perspektivu odraslog. Ovakav poredak stvari iziskuje ogromnu količinu strpljenja i prilagođavanja od strane roditelja.
Kada se u obzir uzme da su adolescenti podložni uticajima svoje vršnjačke grupe, roditeljska strepnja za dobrobit njihovog deteta raste. Iako je, u današnje vreme brzog načina života i progresivne zastupljenosti moderne tehnologije u svakodnevnom životu, roditeljska strepnja najčešće potpuno opravdana, mladi adolescent može doživeti da ga roditelji sputavaju i shodno tome može produbiti buntovnost spram roditelja, što dodatno usložnjava problem. Zato je komunikacija sa adolecentom ključno polje na kom roditelji mogu i trebaju da rade, a što svakako zahteva posvećenost, angažman i spremnost na zajedničke kompromise.
