Psihoterapija

U današnje vreme potreba za psihoterapijom sve više se prepoznaje na samo od strane stručnjaka koji se njom bave, već i od strane velikog broja ljudi koji se opredeljuje za psihoterapiju. Ovaj pozitivan trend popularnosti psihoterapije podstaknut je sve većom senzitivnošću ljudi za istraživanjem svojih unutrašnjih procesa i promenama koje bi donele dugoročan prosperitet na svim životnim poljima.

Psihijatrija

Psihijatrija je grana medicine koja se bavi tretiranjem svih vrsta mentalnih oboljenja i poremećaja, kroz farmako i psihoterapiju. Centar za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” okuplja tim afirmisanih stručnjaka iz ove oblasti, sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju duševnih oboljenja koja narušavaju blagostanje i kvalitet života.

Edukacija

Obrazovna struktura naše zemlje susreće se sa problemom nepostojanja formalnog akademskog obučavanja u oblasti psihoterapijskih modaliteta. Stoga je ova važna i odgovorna delatnost ostavljena u amanet entuzijastima – pojedinicima, koji su spremni da ulažu u nove generacije psihoterapeuta, prenoseći im svoje znanje i veštine. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” kontinuirano obučavamo buduće grupne analitičare, organizujemo susrete iz drugih psihoterapijskih edukacija i seminare različitih tematika.

Grupna analiza

Grupno-analitička psihoterapija širom sveta vrlo je popularna, a najveći razlog tome leži u njenoj veoma opsežnoj primeljivosti. Ona predstavlja sintezu sociološkog shvatanja grupe i grupne fenomenologije i analitičke psihoterapije sa fokusom na sadašnjost, na “sada i ovde” u kontekstu grupnih relacija.

Psihologija

Psihologija, kroz svoje brojne oblasti delovanja, opisuje, istražuje, meri i predviđa različite aspekte ljudskog mentalnog funkcionisanja. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” bavimo se psihološkim savetovanjem, najčešće sa porodicama, decom, mladima, parovima (bilo da su u braku ili se odlučuju za njega), reproduktivno izazvanim parovima i pojedincima, ali i svima onima koji žele da razgovaraju sa psiholozima – savetnicima.

Poremećaji raspoloženja

Svi ljudi skloni su promenama raspoloženja. Svi se ponekad osećamo srećno, zadovoljno, ali i tužno, frustrirano, mrzovoljno. Ipak, postoji granica od koje se neke promene raspoloženja posmatraju kao patološke. Konkretno, to zavisi najpre od dugotrajnosti, intenziteta i kvaliteta raspoloženja, zatim od udruženosti sa različitim telesnim smetnjama poput poremećaja apetita, spavanja i seksualnog nagona, uz poremećaj u svakodnevnom funkcionisanju. Ponekad se javljaju i izmenjen doživljaj stvarnosti kao što su sumanute ideje i perceptivne obmane, kao i suicidne ideje i pokušaji.

Važno je naglasiti da depresija u ovom kontekstu nije isto što i osećanje tuge. Emocija tuge je normalna emocija koju svako ljudsko biće tokom života iskusi, dok je depresija, kao klinička kategorija, mentalno oboljenje koje zahteva psihijatrijski tretman.

Poremećaji raspoloženja su jedna od najčešćih medicinskih bolesti. Sa njima se često javljaju i druge mentalne ili telesne bolesti i to u značajno većoj meri nego što je to slučaj sa drugim bolestima, bilo mentalne ili fizičke prirode. Istraživanja pokazuju da se ove vrste poremećaja (posebno depresivni o kojima će biti reči kasnije) češće javljaju kod žena, a to se objašnjava socijalnim ulogama (pod čime se podrazumeva ruminacija (stalno obnavljanje) u svrhe obrade nekog negativnog događaja, kao i veća spremnost žena da se na pojavu simptoma obrate za stručnu pomoć) i endokrinološkim promenama karakterističnim za ženski pol (premenstrualni, portpartalni period; menopauza).

Podela poremećaja raspoloženja

Poremećaje raspoloženja delimo u dve velike grupe:

  1. U prvu grupu spadaju depresivni poremećaji koji se ispoljavaju simptomima koji pripadaju isključivo depresivnom sindromu
  2. Drugu grupu čine bipolarni poremećaji, koji pored depresivnih, imaju i manične, odnosno hipomanične epizode.

Depresivni poremećaji

Neki od najčešćih simptoma depresivnih poremećaja su:

  • opšta slabost, laka zamorljivost, nesanica, često buđenje usred noći bez mogućnosti ponovnog zaspivanja, nespecifične telesne tegobe kao što su bolovi u različitim delovima tela (glavobolje, bol u leđima, mišićima, itd.)
  • doživljaj emotivne praznine, ”gubitak osećanja”, nemogućnost da dožive radost, zabrinutost i anksioznost zbog svih simptoma koje primećuju, preosetljivost, razdražljivost, plačljivost
  • opšta bezvoljnost, gubitak interesovanja za događaje u okolini i neodlučnost pri donošenju odluka
  • poremećaj u motornoj aktivnosti koji se izražava kroz usporene pokrete, oskudnu mimiku i gestikulaciju, u ekstremnim slučajevima mirno sedenje i zurenje u jednu tačku
  • mišljenje je usporeno, a misli su uglavnom pesmistične. Ukoliko depresija ima psihotični kvalitet, kao sadržaj misli mogu se pojaviti sumanute ideje materijalne propasti, krivice, hipohondrijske sumanute ideje, halucijacije
  • suicidalne misli i fantazije nisu retke kod depresivnih pacijenata

Manični poremećaji

Neki od najčešćih simptoma maničnih poremećaja su:

  • veselo, euforično raspoloženje koje je često vrlo zarazno i prenosi se na druge ljude u neposrednoj okolini; ipak, oni su često razdražljivi, posebno ako im se neko suprotstavlja i sprečava ih u njihovim namerama, stoga neretko ulaze u sukobe i sa njima je teže upostaviti adekvatnu relaciju
  • povećanje energije i aktivnosti sve do psihomotornog nemira; nisu u stanju mirno da sede, vrlo živahno gestikuliraju, malo spavaju, planiraju različite poslove, projekte, aktivnosti, ali retko završavaju započeto – ponašanje im je neodgovorno i rizično – skloni su ekscesivnom trošenju novca, zadužuju se, voze brzo i neoprezno, skloni su zavođenju i promiskuitetu
  • njihov misaoni tok je ubrzan sve do bujice ideja, a ponekad dolazi i do disocijacije misaonog toka
  • pažnja im je povišena i lako odluta na neke druge događaje u okolini
  • nemaju uvid u svoje stanje i ne procenjuju realnost na adekvatan način; samopouzdanje im je povećano, iz čega se neretko rađaju ideje veličine koje mogu dosegnuti nivo sumanutosti
  • kod polovine maničnih pacijenata javljaju se psihotični simptomi; ponekad imaju halucinacije, najčešće slušne
  • kod hipomanije postoji većina ovih simptoma, ali su oni po svom intenzitetu slabiji i traju kraće

Lečenje poremećaja raspoloženja

Poremećaji raspoloženja tretiraju se psihofarmacima; u prvim redovima to su psihostabilizatori, antidepresivi, a u maničnim fazama i antipsihotici. Lečenje obuhvata i psihoterapijski tretman, nakon što se pacijent stabilizuje lekovima.

Shares