• Bolesti zavisnosti
• Poremećaji ishrane
• Poremećaji ličnosti
• Poremećaji raspoloženja
• Neurotski poremećaji
• Psihotiči poremećaji

Neurotski poremećaji

Neurotski poremećaji se ubrajaju među najzastupljenije i najčešće u odnosu na druge psihijatrijske poremećaje. Obično se javljaju u mlađem životnom dobu i u velikoj meri remete svakodnevno funkcionisanje pojedinaca u onim godinama kada su najaktivniji i radno sposobni. Jedan od većih problema u vezi sa neurotskim poremećajima jeste taj što se većina osoba koje pate od ovog poremećaja ne javljaju za pomoć, već pokušavaju sami sebe da leče i prevladaju teškoće koje ovi poremećaji izazivaju. Takvo ”samolečenje” često podrazumeva zloupotrebu anksiolitika i drugih lekova, alkohola i psihoaktivnih supstanci. Najnovije statistike kažu da samo 1/3 osoba obolelih od anksioznih poremećaja traži medicinsku pomoć i zbrinjavanje.

U savremenim klasifikacijama mentalnih oboljenja izraz ”neurotski” više se ne upotrebljava, ali obzirom da je odomaćen u psihijatrijskom rečniku, služićemo se njime u opisu pojedinačnih kategorija anksioznih oboljenja.

Ono što je zajedničko za sve neurotske poremećaje jeste anksioznost: ona se ispoljava u svakoj dijagnostičkoj kategoriji ove grupe poremećaja.

Koji neurotski poremećaji postoje?

Prema MKB-10 klasifikaciji, neurotski, sa stresom povezani i somatoformni poremećaji podrazumevaju sledeće poremećaje:

• fobične anksiozne poremećaje (u koji spadaju fobije kao što su socijalna fobija, agorafobija i druge specifične fobije)
• druge anksiozne poremećaje kao što su panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, mešoviti anksiozno-depresivni sindrom)
• opsesivno kompulzivne poremećaje
• reakciju na težak stres i poremećaje prilagođavanja
• disocijativne (konverzivne) poremećaje
• somatoformne poremećaje

Fobični anksiozni poremećaji

Ovu grupu poremećaja karakteriše izbegavanje određenih situacija koje okidaju fobičnu reakciju, do te mere da izbegavanje remeti normalan tok života. Izbegavanje je posredovano strahom, nesrazmerno je stvarnoj opasnosti od nekog objekta odnosno situacije, do te mere da i sama fobična osoba uočava njegovu neutemeljenost. Najpoznatije fobije su agorafobija – strah od javnih i otvorenih prostora, odnosno od gubitka kontrole na takvom prostoru; socijalna fobija – strah od socijalnih situacija u čijoj je osnovi strah od negativne evaluacije od strane drugih; niz specifičnih fobija kao što su aerofobija (strah od letenja), akrofobija (strah od visine), dementofobija (strah od ludila), ksenofobija (strah od stranaca), klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora), itd.

Panični poremećaj

Panični poremećaj karakteriše iznenadan i snažan napad skupa simptoma kao što su otežano disanje, lupanje srca, bol u grudima, osećaj gušenja, mučnine, vrtoglavice, snažne nelagode, straha od smrti, od ludila i osećaja gubitka kontrole. Često se uz ove simptome javljaju depersonalizacija i derealizacija (izmenjeno viđenje sopstvenog tela i spoljašnjeg sveta). Često su povezani sa agorafobijom – u slučaju da se panični napad dogodi na ulici ili javnom mestu, moguće je da će se kao posledica razviti strah od tih mesta opisan kao agorafobija.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Osnovno obeležje ovog poremećaja jeste trajna anksioznost: osoba je hronično zabrinuta zbog raznih stvari, ima doživljaj smanjene ili nikakve kontrole, praćeni razdražljivošću, nesnicom, besom, nemogućnošću koncentracije. Prisutne su i telesne tegobe kao što su znojenje, crvenjenje, lupanje srca, stomačna nadraženost, mišićna napetost, vlažni dlanovi, suva usta, knedla u grlu i tako dalje.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

OKP je anksiozni poremećaj u kojem je um trajno preplavljen mislima nad kojima osoba nema nikakvu kontrolu, pa je prisiljena da neprekidno ponavlja određene radnje, što u značajnoj meri remeti svakodnevno funkcionisanje i dovodi do intenzivnog stresa. Opsesije su intruzivne i ponavljajuće misli koje su neželjene i iracionalne, dok kompulzije predstavljaju ponavljana ponašanja, pri čemu se osoba oseća prisiljenom na izvođenje tih ponašanja da bi ublažila stres i povratila osećaj kontrole nad svojim ponašanjem.

Reakcija na težak stres i poremećaj prilagođavanja

Ova dijagnostička kategorija obuhvata sledeće poremećaje:

1. Akutnu reakciju na stres – intenzivna reakcija na izuzetne mentalne i fizičke stresore kao prolazna traumatska iskustva koja predstavljaju ozbiljnu pretnju sigurnosti ili fizičkom integritetu subjekta ili njemu bliskih osoba. Neki od tih stresora su prirodne katastrofe, nesreće, kriminalni napad, silovanje, požar, itd.
2. Posttraumatski stresni poremećaj – javlja se kao odložena, odnosno produžena reakcija na stresni događaj velikog intenziteta, a uključuje snažan strah i osećaj bespomoćnosti. Tipični simptomi PTSP-a su ponovno preživljavanje traumatskog događaja kroz flešbekove – iznenadna i nekontrolabilna sećanja na događaj, dnevne fantazije, noćne more; zatim emocionalna otupljenost, povlačenje od ljudi, izbegavanje aktivnosti koje mogu podsetiti na traumu. U okviru ovog poremećaja česti su panični napadi, agresivnost, depresija ili suicidne ideje.
3. Poremećaje prilagođavanja – MKB-10 definiše ih kao ”stanje subjektivne patnje i emocionalne poremećenosti koje remeti socijalno funkcionisanje, a nastaje u periodu adaptacije na značajne životne promene ili kao posledica stresnih životnih događaja”.

Disocijativni poremećaji

Zajednički imenitelj svih disocijativnih poremećaja jeste parcijalan ili potpun gubitak normalne integracije između sećanja na prošle događaje, svesnosti sopstvenog identiteta i neposrednih senzacija, uključujući i kontrole pokreta tela. Disocijativni (konverzivni) poremećaji su disocijativna amnezija, disocijativna fuga, disocijativni stupor, disocijativni poremećaji pokreta i motorike, disocijativne konvuzije, disocijativna anestezija i senzorni gubitak.

Somatoformni poremećaji

Somatoformni poremećaji odlikuju se nekim od sledećih karakteristika: česte žalbe pacijenata na različite telesne tegobe za koje ne postoji organsko objašnjenje, izražena zabrinutost pacijenta za svoje zdravlje i samim tim narušen kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. Uobičajeni simptomi na koje se pacijenti žale su glavobolja, konstantan umor, bolovi u stomaku, leđima i grudima, probavni, genitalni, urninarni simptomi, lupanje srca, trnjenje nogu i ruku itd.

Dele se na:

1. Somatizacioni poremećaj – čiji simptomi su gastrointestinalne, kardiovaskularne, urogenitalne prirode.
2. Hipohondrijski poremećaj – koji karakteriše snažno uverenje pacijenta da boluje od najmanje jedne teške i neizlečive bolesti, što ga dovodi u stanje intenzivne patnje i poremećenog funkcionisanja.
3. Sindrom psihogenog bola – u kom se pacijent žali na konstantan bol u jednom od sistema organa u periodu od minimum šest meseci, a da organski uzrok bola nije moguće utvrditi.

Kako se leče neurotski poremećaji?

Neurotski poremećaji danas se uspešno leče kombinacijom psihofarmaka i psihoterapijom.