Psihoterapija
U današnje vreme potreba za psihoterapijom sve više se prepoznaje na samo od strane stručnjaka koji se njom bave, već i od strane velikog broja ljudi koji se opredeljuje za psihoterapiju. Ovaj pozitivan trend popularnosti psihoterapije podstaknut je sve većom senzitivnošću ljudi za istraživanjem svojih unutrašnjih procesa i promenama koje bi donele dugoročan prosperitet na svim životnim poljima.
Psihijatrija
Psihijatrija je grana medicine koja se bavi tretiranjem svih vrsta mentalnih oboljenja i poremećaja, kroz farmako i psihoterapiju. Centar za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” okuplja tim afirmisanih stručnjaka iz ove oblasti, sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju duševnih oboljenja koja narušavaju blagostanje i kvalitet života.
Edukacija
Obrazovna struktura naše zemlje susreće se sa problemom nepostojanja formalnog akademskog obučavanja u oblasti psihoterapijskih modaliteta. Stoga je ova važna i odgovorna delatnost ostavljena u amanet entuzijastima – pojedinicima, koji su spremni da ulažu u nove generacije psihoterapeuta, prenoseći im svoje znanje i veštine. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” kontinuirano obučavamo buduće grupne analitičare, organizujemo susrete iz drugih psihoterapijskih edukacija i seminare različitih tematika.
Grupna analiza
Grupno-analitička psihoterapija širom sveta vrlo je popularna, a najveći razlog tome leži u njenoj veoma opsežnoj primeljivosti. Ona predstavlja sintezu sociološkog shvatanja grupe i grupne fenomenologije i analitičke psihoterapije sa fokusom na sadašnjost, na “sada i ovde” u kontekstu grupnih relacija.
Psihologija
Psihologija, kroz svoje brojne oblasti delovanja, opisuje, istražuje, meri i predviđa različite aspekte ljudskog mentalnog funkcionisanja. U Centru za psihoterapiju i grupnu analizu “Bjanko” bavimo se psihološkim savetovanjem, najčešće sa porodicama, decom, mladima, parovima (bilo da su u braku ili se odlučuju za njega), reproduktivno izazvanim parovima i pojedincima, ali i svima onima koji žele da razgovaraju sa psiholozima – savetnicima.
Bolesti zavisnosti
U vremenu u kom živimo, pred čoveka se postavljaju mnogobrojni izbori, a na njemu je da napravi odabir i preuzme odgovornost za svoj izbor. Povećan broj bolesti zavisnosti, kao i broj ljudi koji postaju zavisni od stvari za koje se pre nekoliko decenija smatralo da je nemoguće postati od njih zavistan, svedoče o tome koliko je ponekad teško napraviti pravi izbor, a posebno preuzeti odgovornost za njega.
Alkoholizam i narkomanija su problemi sa kojima čovečanstvo vodi bitku već prilično dugo. Međutim, ovo nisu sve pošasti koje mogu zadesiti čoveka kada je reč o zavisnosti. Sada je tu čitav spektar stvari od kojih ljudi postanu zavisni, a neke od njih su zavisnost od računara/interneta/video igrica, zavisnost od kockanja, seksa, vežbanja, rada, kupovine, a ”sitne” zavisnosti kojima smo svi skloni (kao što su zavisnost od nikotina/pušenja, kofeina/kafe, čokolade…) dodatno komplikuju pitanje granice – kakvo ponašanje proglašavamo zavisničkim?
ICD-10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja zavisnost definiše kao ”skup fizioloških, bihejvioralnih i kognitivnih fenomena kod kojih upotreba neke supstance ili grupe supstanci za osobu ima veći značaj nego drugi obrasci ponašanja koji su ranije imali veću vrednost.” Iako se definicija inicijalno odnosila na zloupotrebu droge i alkohola, ona danas važi i za druga zavisnička ponašanja koja smo spomenuli. Glavna opisna karakteristika zavisničkog sindroma jeste snažna žudnja usmerena ka objektu zavisnosti.
Kako prepoznati zavisnika?
Postoje izvesna ponašanja koja mogu nagovestiti da neko ima problem sa zavisnošću bilo koje vrste.
Evo nekoliko takvih pokazatelja, koji sami po sebi ne moraju ništa da znače, ali na njih, ukoliko se pojave, svakako treba obratiti pažnju:
- ekstremne promene raspoloženja – tuga, sreća, uzbuđenost, anksioznost, itd. u kratkom vremenskom razdoblju
- mnogo manje ili više spavanja u odnosu na uobičajeno
- promene u energičnosti – neočekivan i ekstreman umor ili energičnost
- gubitak težine/dobitak na težini
- zenice su manje ili veće u odnosu na to kako uobičajeno izgledaju
- na planu ponašanja, uočljivi su laganje, tajnovitost, krađa
- finansijska neizvesnost i česte oscilacije u količini raspoloživog novca
- promena dosadašnjeg društva, viđanje sa novim prijateljima, tajnoviti telefonski razgovori
- učestali neobjašnjivi izlasci iz kuće sa osećajem hitnosti
- shodno vrsti zavisnosti: pravljenje ”štekova” (alkohol, droga), socijalno povlačenje i izolacija (internet, video igrice, rad), itd.
Šta uraditi?
Ako kod sebe primetite neke od znakova zavisničkog ponašanja, ono što treba da uradite je da se obratite za pomoć. Psihijatar u takvom slučaju može napraviti trenutnu procenu vašeg stanja i shodno tome predložiti terapiju. U slučaju da znakove zavisnosti vidite kod neke druge osobe, možete razgovarati sa njom, njenim roditeljima ili razrednim starešinom/kolegom ili osobom iz neposredne okoline te osobe koja bi mogla na nju da utiče da se obrati za pomoć jer probleme zavisnosti nije moguće rešiti bez blagovremene stručne pomoći.
